Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Kada će Zapad odgovoriti na predloge Medvedeva?
Savremeni svet

Kada će Zapad odgovoriti na predloge Medvedeva?

PDF Štampa El. pošta
Andrej Fedjašin   
petak, 13. jun 2008.

MOSKVA. - Boraveći u Berlinu, Dmitrij Medvedev je Zapadu dao toliko predloga, da bi bilo veoma neuljudno odbiti ih. Biće zanimljivo videti koliko će ih dugo Zapad razmatrati i koje će od njih prihvatiti.

Ukratko, Medvedev je predložio pauzu po pitanjima Kosova, proširenja NATO (samo još jedan korak ka Istoku i odnosi sa Rusijom biće jednom zauvek pokvareni), i postavljanja elemenata novog američkog raketnog štita u Evropi. On je rekao da ruske poglede ne treba prilagođavati zapadnim pozicijama, da UN i OEBS ne treba menjati za neke druge forume, i predložio univerzalno obavezujući međunarodni bezbednosni ugovor, zasnovan na matrici Helsinki-2 sporazuma.

Njegovi predlozi neće biti prihvaćeni u paketu, a nije verovatno ni da će Zapad dati brz odgovor. Štaviše, mnogi Evropljani su hendikepirani ograničenim razumevanjem nedavne promene vlasti u Rusiji. Oni ne mogu da shvate da je Medvedev naslednik Vladimira Putina, a ne njegov suparnik.

Bilo je izvesno da će prvo putovanje novog ruskog predsednika na Zapad izazvati komentare, i nije se moglo izbeći poređenje Medvedeva sa njegovim prethodnikom. To je sasvim prirodno. Ali, ova poređenja su pravljena u kontekstu Putinovog govora u Minhenu 10. februara, u kojem je izneo ruska nezadovoljstva. Taj govor je poprilično uplašio Zapad.

Stoga se očekivalo da će Medvedev, uoči njegove prve posete Berlinu, pokazati obnovljeni ''liberalizam'', ''uzdržanost'', i ''nežnost'' – sve odlike koje je Putin izgubio do vremena kada je održao svoj govor u Minhenu (ovo su sve izrazi iz britanskih, nemačkih i američkih novina). Teško je reći odakle je Zapad dobio tako ''poverljive informacije'', ne samo o sadržaju Medvedevljevog govora već i o njegovom tonu.

Niti je Zapad bio dobro obavešten. Govoreći ispred skoro 700 nemačkih poslovnih ljudi, političara i javnih ličnosti, Medvedev je detaljno izneo iste one ideje koje je Putin tako emotivno oglasio u Minhenu. Štaviše, teško je pronaći bilo kakve razlike između ta dva govora. U Minhenu, Putin je rekao da se ''upotreba sile može smatrati legitimnom samo uz prethodnu odluku Ujedinjenih Nacija, i da ove poslednje ne treba menjati ni NATO-om ni Evropskom Unijom (EU)''. U Berlinu, Medvedev je govorio o ''pokušajima da se opravda postojanje NATO kroz 'globalizaciju' njegove misije, što narušava prerogative Saveta bezbednosti UN, i upućivanje poziva novim članovima''.

Dodatno, Putin je rekao da je ''širenje NATO ozbiljna provokacija, koja smanjuje nivo međusobnog poverenja. Imamo pravo da jasno postavimo pitanje – protiv koga je ovo širenje usmereno?'' Ovo zvuči daleko liberalnije od Medvedevljevog upozorenja da će, ako se NATO bude proširio i korak dalje, ''odnosi sa Rusijom biti jednom zauvek pokvareni'', i da će ''cena toga biti visoka''.

Putin je rekao da Rusija ima ''privilegiju vođenja nezavisne spoljne politike''. Medvedev je podsetio da ''naše pristupe ne treba prilagođavati zapadnim pozicijama'', i da ''tražimo istinski ravnopravne odnose i ništa više od toga''.

Stiče se utisak da, mada mnogi shvataju da je era ''Jeljcinove mekoće'' prošla jednom zauvek, oni to ne mogu – ili neće – da shvate. Oni pokušavaju da podvrgnu Rusiju nekoj vrsti pregleda, kako bi utvrdili s kim će sklopiti prijateljstvo a kome će se suprotstavljati.

Čini se da ti ljudi smatraju da izreka Vinstona Čerčila, da Britanija nema ni prijatelje ni neprijatelje već samo interese, ne treba da važi za bilo koga drugog osim za Britaniju, Sjedinjene Države, Francusku, Nemačku, Italiju, Australiju ili Kanadu. Zaboravljaju da ni jedna zemlja ne drži monopol na pragmatizam.

Poslovni deo skupa protekao je besprekorno. Posle svega, Nemačka i Rusija imaju posebne odnose koji sežu unazad do Petra Velikog. Već vekovima ove zemlje imaju nepisani dogovor po kojem Nemačka pomaže Rusiju tehnologijom u zamenu za pristup njenim mineralnim bogatstvima. Taj odnos nikad nije bio jači nego danas. Nemačka je najveći evropski potrošać ruske energije, dok je Rusija oduvek njen najpouzdaniji snabdevač. Danas nafta i gas čine 70% ruskog izvoza u Nemačku. Metali i legure čine dodatnih 15%, nakon čega sledi drvo. Devedeset posto nemačkog izvoza u Rusiju čine mašine i oprema, metalni proizvodi, hemikalije i električna oprema.

Upitan od strane jedne nemačke novine koji bi savet dao gospođi Merkel tokom razgovora sa Medvedevim, Andreas Šokenhof, nemački ambasador za pitanja nemačko-ruskih odnosa, odgovorio je da bi predložio upućivanje poziva ruskom predsedniku da prisustvuje godišnjoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, koja se tradicionalno održava u februaru.

To je dobra ideja. Medvedev je dobio priliku da kaže svoje. Možda će mu u Minhenu Evropljani dati svoj odgovor.

http://en.rian.ru/analysis/20080606/109420954.html

RIA Novosti (Rusija), 06.06.2008.